|
НАСЕЉЕ БОЉЕВЦИ Насеље Бољевци се налази на левој обали реке Саве, око 40 километара узводно од Београда, односно 28,9 километара локалним путем и 19 километара југозападно од Земуна, на надморској висини од 76 м.
Бољевци се убрајају у насеља са дугом историјом насељености (шест хиљада година, од неолита до данас). На овим просторима је ловио човек још на преласку из старијег у млађе камено доба, али се сматра се да су припадници винчанске културе најстарији житељи овог насеља. У атару села су пронађени предмети из бронзаног и гвозденог доба, али доласком Келта и мешањем са староседеоцима, образује се племе Скордисци. Римска освајања овим просторима доносе нове облике културе, а са пропашћу царства овде се смењују византијска, бугарска и угарска власт.
У средњем веку овде је био значајан прелаз преко Саве до ког се стизало са Цариградског и са Сребреничког друма. Заједно са Београдом 1521. године, село је потпало под турску власт. Под данашњим именом насеље се помиње 1702. године, а први писани документ датира из 1716. године. Православни храм је посвећен Св. Петки и изграђена је у периоду 1797-1800. године. Сеоска слава је Велика Госпојина (28. август).
У првој половини XIX века овај простор, поред Срба, насељавају и Словаци. Као привремено решење 1900. године је подигнут молитвени дом, са дрвеном звоницом по страни. Године 1908. евангелистичка црквена општина се осамостаљује, а крајем XIX века је изграђена и црква. Први записи о школи у Бољевцима се јављају крајем XVIII века, а данас школа носи име "Бранко Радичевић", јер је деда великог песника живео у Бољевцима.
У Бољевцима живи 4.056 становника, према попису из 2002.године, од којих је око 40% припадника словачке националне мањине, а 8.1% аграрно становништво. |
Установе на територији насеља Бољевци
|





